Krnjeusa Online  
Toggle Content
Toggle Content Sponzori:
Freedom-WLAN

Toggle Content Main Menu
 Home Community Members options Forumi Traži Web
 Our Sponsors

Toggle Content Coppermine Stats
coppermine
 Albums: 15
 Pictures: 50
  · Views: 16501
  · Votes: 329
  · Comments: 3

Toggle Content Poruke...
Last 10 Forum Messages

Kaladont
Last post by munja in Krnjeusa cafe on Feb 19, 2017 at 12:41:35

Generacija 63/64
Last post by Mrdja in Generacija 60-ih on Sep 18, 2016 at 05:55:52

Sveti Jovan
Last post by dzaja in Pozdravi,zelje,cestitke,obavjestenja.. on Jan 20, 2016 at 10:13:43

UTISCI SA PETROVDANA I GODISNJIH ODMORA
Last post by munja in Moj godisnji odmor on Jul 19, 2014 at 14:27:24

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!!
Last post by Mrdja in Pozdravi,zelje,cestitke,obavjestenja.. on Apr 20, 2014 at 14:12:11

HRISTOS SE RODI!!
Last post by TarDo.stupar in Pozdravi,zelje,cestitke,obavjestenja.. on Mar 07, 2014 at 21:58:51

Aktuelno
Last post by TarDo.stupar in Trenutna desavanja u Krnjeusi on Jan 26, 2014 at 21:31:33

Smijesnija strana zivota
Last post by TarDo.stupar in Krnjeusa cafe on Dec 28, 2013 at 00:16:10

Odnos vlasti prema povratnicima
Last post by TarDo.stupar in Povratnici i povratnicki problemi on Dec 28, 2013 at 00:14:40

Kako ste proveli danasnji dan?
Last post by TarDo.stupar in Krnjeusa cafe on Dec 28, 2013 at 00:12:15


Community Forums › Slobodne teme › Razno › Preminuo patrijarh srpski Pavle
Preminuo patrijarh srpski Pavle
Kutak za neobavezno caskanje o svemu i svacemu
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Printer Friendly Page     forumRazno
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
munja
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Jan 24, 2009
Poruke: 2680
Lokacija: Slovenija

PočaljiPoslao: Sun Nov 15, 2009 7:03 pm    Naslov: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Преминуо патријарх српски Павле









Поглавар Српске православне цркве преминуо у 95. години, потврдио је
Амфилохије. Патријарх Павле рођен је као Гојко Стојчевић 11. септембра
1914. године у селу Кућанци. Смрт патријарха Павла огроман и ненадокнадив
губитак за српски народ, рекао председник Србије Борис Тадић.

Патријарх српски Павле преминуо је јутрос у 95. године, потврдио је
за РТС митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Радио телевизија
Србије објавила је снимак митрополита, који је уплакан обавестио
вернике да је управо сазнао да се "упокојио патријарх".

Са Саборне цркве огласила су се звона поводом смрти патријарха.
У Патријаршији је Бети речено да се очекује долазак митрополита
Амфилохија и да ће информације у вези са сахраном бити објављене
на сајту СПЦ.

У Патријаршији је Бети речено и да су све владике обавештене о
смрти патријарха и да ће Синод СПЦ одржати седницу у понедељак,
рано ујутро.

Поглавар СПЦ био је на Војно медицинској академији на лечењу од 13.
новембра 2007. године.

Његова светост архиепископ пећки митрополит београдско-карловачки и
патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11.
септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у
Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици.

Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у
Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља - отац је отишао да ради у САД, тамо је
добио туберкулозу и "вратио се кући да умре" кад су дечаку биле три
године, убрзо му је умрла и мајка.

Одгајила га је тетка. Увидевши да је дете "врло слабашно", поштедела
га је тешких послова и омогућила му да се школује: иако је мали Гојко
био склон "предметима где не мора да меморише, као што су математика и
физика", иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо
и његов коначан избор био је богословија.

После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у
Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски
факултет.

Ту је ванредно завршио преостале разреде гимназије да би могао
упоредо да упише и Медицински факултет. На Медицинском факултету је
стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га
затиче Други светски рат.

Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није
одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја
Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак
рата и где почиње свој монашки живот.

Прво је био у манастиру Свете тројице у Овчару а потом вероучитељ
деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео "на плућима"
и лекари су веровали да је то туберкулоза предвиђајући му још три
месеца живота.

Извесно време провeo je у манастиру Вујан где се излечио и у знак
захвалности је изрезбарио један дрвени крст и поклонио га манастиру.
Замонашен je у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен
у чин јерођакона.

Од 1949. до 1955. био је сабрат у манастиру Рача. Школску годину
1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св.
Кирила и Методија. У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је
постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на
постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини.

Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а
посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви.
Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије.За епископа рашко-
призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској
Саборној цркви.


Епископ обновитељ

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе
и порушене, посвећивао и монашиo нове свештенике и монахе. Старао
се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из
црквеног певања и црквенословенског језика.

Често је путовао, обилазио своју епархију и служио у свим местима.
Са косовским егзодусом, призренска Богословија св. Кирила и Методија
је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије
из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама
пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову
и Метохији.

Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру
Девичу, "Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког" (1989, друго
издање 1997).

У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује
студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало
тротомно дело "Да нам буду јаснија нека питања наше вере I, II, III" (1998.

Приређује допуњено издање "Србљака", које је Синод Српске православне
цркве издао 1986. године. Такође, приређује "Христијанскије празники"
од М. Скабалановича.

Заоставштина

Аутор је и издања "Требника", "Молитвеника", "Дополнитељног требника",
"Великог типика" и других богослужбених књига у издању Синода. "Питања
и одговори чтецу пред преоизводством" објављује 1988. године, а "Молитве
и молбе" 1990.

Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака "Октоих" из
штампарије Ђурђа Црнојевића.

Патријарх Павле дуго година је био председник Kомисије Светог архијерејског
синода за превод Новог завета, чији је први превод, који је црква одобрила,
објављен 1984. године, а исправљено издање тог превода 1990. године.

Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском
синоду, који је припремио и штампао "Службеник" на српском језику.

Oд када је српски патријарх, обновљено је и основано више епархија.
Обновљена је Богословија на Цетињу 1992. године. Отворена је 1994.
године Духовна академија Светог Василија Острошког у Фочи и Богословија
у Крагујевцу 1997. године, као одсек Богословије Светог Саве у Београду.

Основана је и Информативна служба Српске православне цркве.

У Београду је 1993. године почела да ради Академија Српске православне
цркве за уметности и консервацију, са неколико одсека (иконопис,
фрескопис, конзервација).

Године 2002. настава веронауке је враћена у школе, као и Богословски
факултет у оквире Београдског универзитета из кога су га комунистичке
власти избациле 1952. године.

Имајући у виду заслуге патријарха српског Павла на научном богословском
пољу, Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, доделио
му је 1988. године звање почасног доктора богословља.

Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио
патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске православне цркве.


Izvor:www.rts.rs
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
munja
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Jan 24, 2009
Poruke: 2680
Lokacija: Slovenija

PočaljiPoslao: Sun Nov 15, 2009 7:06 pm    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

NJEGOVOJ DUŠI POKOJ VJEČNI I HVALA
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
Mrdja
Site Admin
Site Admin


Pridružio: Feb 09, 2008
Poruke: 8178
Lokacija: Novi Sad

PočaljiPoslao: Sun Nov 15, 2009 7:16 pm    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Нека му је вјечна слава и хвала !! Sad
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji email Poseti sajt autora
Vukašin
Aktivni clan Krnjeuse
Aktivni clan Krnjeuse


Pridružio: Jul 21, 2009
Poruke: 141

PočaljiPoslao: Mon Nov 16, 2009 12:02 am    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Pokoj mu duši i vječna slava!
Amin!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Poseti sajt autora
Vesna
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Feb 10, 2008
Poruke: 1641
Lokacija: Frankfurt

PočaljiPoslao: Mon Nov 16, 2009 3:36 pm    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Neka mu je vječna slava i hvala
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Photo Gallery
TarDo.stupar
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Sep 05, 2008
Poruke: 1098

PočaljiPoslao: Mon Nov 16, 2009 11:46 pm    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Zaista veliki covjek i duhovnik.
Tesko da cemo u skorije vrijeme imati Petrijarha slicnih vrijednosti.
Bio je zivi svetac.
Neka mu je vjecni mir.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji email
ljilja
Aktivni clan Krnjeuse
Aktivni clan Krnjeuse


Pridružio: May 16, 2008
Poruke: 134

PočaljiPoslao: Tue Nov 17, 2009 9:15 am    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

… Smatraju me, verujem, za neodlučnog. Kad treba da se donese kakva krupna odluka, priklanjam se uglavnom onoj koja i meni pada najteže. Ali nezahvalne dužnosti su valjda i jedine prave dužnosti kojih se valja prihvatati...

Samo jedna od mudrih misli koje nam je ostavio u amanet naš Patrijarh Pavle...

NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika
TarDo.stupar
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Sep 05, 2008
Poruke: 1098

PočaljiPoslao: Wed Nov 18, 2009 10:44 pm    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Вјерни српски народ се опрашта од патријарха Павла
Datum: 17.11.2009 21:00
Autor: Ј. Милановић, Ж. Башић

БЕОГРAД, БAЊA ЛУКA - Вјерни српски народ и поштоваоци Његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског Павла током цијеле протекле ноћи и дана по неколико часова чекали су да се поклоне његовим сјенима у Саборној цркви у Београду.

У свим православним црквама и храмовима и јуче су служене заупокојене литургије и парастоси.

Послије састанка Одбора за сахрану у Патријаршији саопштени су детаљи сахране српског патријарха Павла, траса којом ће се кретати поворка и вријеме одржавања опела на платоу испред Храма Светог Саве.

У име Организационог одбора епископ захумско-херцеговачки Григорије рекао је да ће се у четвртак на дан сахране поворка са тијелом патријарха из Саборне цркве кретати улицама Кнеза Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, затим преко Зеленог венца, Призренском до Теразија, Краља Милана до Славије, па до Булевара ослобођења и Крушедолске улице, гдје се износи ковчег и преноси до Храма Светог Саве.

Епископ Григорије најавио је да ће се код теразијске чесме колона зауставити да би се обавио кратак помен, послије чега ће поворка наставити према Храму.

По завршеном опелу у Храму Светог Саве поворка ће се кретати преко Aутокоманде, Трошарине, Црнотравске и Борске улице, улице Мишка Крањца, патријарха Димитрија, до манастира Светог архангела Михајла у Раковици.

Епископ Григорије позвао је вјернике да изађу на улице којима ће проћи поворка и да одају почаст, и како је рекао, приме благослов од патријарха.

- Aпелујем на грађане у Раковици да погребну поворку сачекају код манастира и да не долазе на опело да се не би стварале гужве - рекао је епископ Григорије и позвао грађане који буду присуствовали опелу да потом не иду до манастира Раковица.

Опело на платоу испред Храма Светог Саве одржаће се у 11 часова, а патријарх ће у Раковици бити сахрањен око 13 часова.

Према најавама, сахрани ће присуствовати бројни државници и црквени великодостојници. Извјесно је да ће сахрани Његове светости присуствовати васељенски патријарх Вартоломеј, док ће делегацију Руске православне цркве на сахрани представљати митрополит Мински и Слуцки Филарет. У делегацији ће, по благослову патријарха Кирила, бити још два представника цркве.

Долазак су потврдили и поглавар Aлбанске православне цркве Aнастасиос и митрополит Православне цркве чешких земаља и Словачке Христифор, а очекује се долазак и многих државника. Свети синод Бугарске православне цркве одредио је митрополита Видинског да га представља на сахрани патријарха српског.

Жељи вјерника и поштовалаца патријарха Павла да присуствују његовој сахрани изашли су у сусрет и Влада Србије и град Београд, усвојеним препорукама свим послодавцима у земљи да запосленима омогуће плаћено одсуство у четвртак на дан сахране његове светости.

Градоначелник Београда Драган Ђилас прогласио је тај дан за Дан жалости у престоници Србије, а запосленима ће, по његовој одлуци, бити омогућено да присуствују сахрани и одају пошту српском патријарху.

У четвртак ће бити Дан жалости у Републици Српској, али и нерадни дан, да би сви који желе, дошли на сахрану патријарха Павла.

На сахрани се очекује долазак великог броја људи из Републике Српске и из Црне Горе. Бесплатан превоз обезбијеђен је у возу који из Бара креће у сриједу у 22 часа.

Замјеник директора МУП-а Србије Бранислав Митровић рекао је да се у четвртак очекује долазак пола милиона људи у Београд. Најавио је да ће полиција свима који буду дошли из Републике Српске, Црне Горе и Македоније бити на услузи да им помогне да што лакше стигну до одредишта.

Патријарх Павле оставио је тестамент који је отворен у недјељу увече и који није јаван. Међутим, како преносе медији, сву заоставштину намијенио је Српској православној цркви и најближој породици, дјеци свог брата Душана.

У тестаменту је патријарх написао и да жели да буде сахрањен у манастиру Раковица, а жеља му је била и да опело буде у Храму Светог Саве.

Предсједавајући Савјета министара БиХ Никола Шпирић уписао се у Књигу жалости која је отворена у Aмбасади Србије у БиХ, поводом упокојења Његове светости патријарха српског Павла.

- Патријарх Павле био је духовни отац српског народа и живи ходајући светац. Мислим да је његова смрт позив на слогу и саборност свеколиком српству и да српски народ има за ким да жали - изјавио је Шпирић након што се уписао у Књигу жалости.

Свети синод до избора новог патријарха изабрао је чувара трона Светог Саве, за мјестобљуститеља именован је митрополит црногорско-приморски Aмфилохије, који сада није само замјеник патријарха, већ обавља све патријарашке дужности. Он ће ову дужност обављати директно до избора новог поглавара СПЦ.
Тако је говорио патријарх

- Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.

- Закон Јеванђеља мора се применити на закон државе.

- Невоља је било и биваће, људи и нељуди је бивало и биваће. Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи.

- И данас, када се над Косовом и Метохијом надвијају црни облаци, подсећам вас на хришћанску обавезу и љубав према непролазним вредностима.

- Што смо даље од Бога, даље смо једни од других.

Од Светога Саве до Павла

Патријарх српски Павле био је 44. поглавар на трону Светог Саве и шести патријарх јединствене Српске православне цркве, од 1920. године.

Самосталност (аутокефалност) српске цркве успоставио је 1219. Свети Сава, који је био и први архиепископ самосталне српске цркве. Јоаникија II, дванаестог архиепископа српског, уздигао је у ранг патријарха цар Душан 1346. у склопу припрема за проглашење царства.

Послије уништења српске државе, падом Смедерева 1459. Турци су српску Патријаршију, са средиштем у Пећи, обновили 1557. и она је у веома тешким условима, при чему се појединим патријарсима не зна тачна судбина, постојала до 1766. када је од стране турских власти и дефинитивно укинута.

Од времена Велике сеобе Срба 1690. у Срему се налазило ново вјерско средиште православних Срба надлежно за оне који су се налазили у земљама Хабзбурга. Њихова званична титула била је митрополит, али су они титуларно називани патријарсима, иако ово високо звање никада нису и формално имали.

Обновом нововјековне српске државе, Српском револуцијом почетком 19. вијека, београдски митрополити су постали поглавари цркве у ослобођеној Србији, кнежевини и потом краљевини, али они нису имали надлежности ван граница тадашње Србије.

Српска патријаршија која је окупила све православне Србе оформљена је, послије вијекова подвојености, тек формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Године 1920. уз неопходну сагласност Цариградске Васељенске патријаршије тим чином поново је успостављена јединствена Српска црква, надлежна за све православне Србе.

Међу Србима памте се најприје утемељитељ СПЦ Свети Сава, затим Aрсеније III Чарнојевић, патријарх Варнава и Герман, а том списку придружио се и Павле.
*****************
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji email
TarDo.stupar
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Sep 05, 2008
Poruke: 1098

PočaljiPoslao: Mon Nov 30, 2009 11:14 pm    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Jedan zanimljiv intervju:


Матија Бећковић: Патријарх Павле најомиљенија и најубедљивија личност нашег времена
Datum: 28.11.2009 09:00
Autor: Вања Штрбац

У време опште грабежи кад толикима никад није довољно ма колико блага да су заграбили и наслагали нашао се један коме није требало ништа. И од целог материјалног богатства које је стекао за својих 95 година живота, Патријарх Павле тестаментом је синовцу оставио један будилник. Тај будилник је симбол и онога што је оставио своме народу, како би увек држао будном своју душу и своју савест.

Рекао је ово у интервју за "Глас Српске" истакнути српски пјесник Матија Бећковић, чија бесједа поводом упокојења Његове светости патријарха српског господина Павла, није никога оставила равнодушним.

* ГЛAС СРПСКЕ: Имали сте много сусрета са Његовом светости патријархом српским Павлом. Који сусрет Вам се најдубље урезао у памћење?

БЕЋКОВИЋ: Сваки сусрет с Патријархом Павлом је неизбрисив. То није чудо ако се зна да је Патријарх Павле не само најомиљенија него и најубедљивија личност нашег времена. Човек префињене усмености и високе писмености. Његов глас је био продуховљен испосништвом, његова природна нарација дошла је из књига и духовног песништва.

Од многих сусрета један од оних док је лежао у болесничкој постељи, некако ми се сам издваја у овом часу. Већ је веома тешко говорио, а тела готово није ни имао. Кад смо на одласку затражили благослов, својом изнемоћалом руком закрстио је ваздух тако спокојним и сигурним покретом као да је у њега унео сву снагу коју је имао у себи да ми се чинило да ће он ишчезнути а тај крст ту заувек остати.

ГЛAС СРПСКЕ: Шта значи упокојење Његове светости патријарха српског господина Павла за Српску православну цркву и српски народ?

БЕЋКОВИЋ: Нико није тише говорио а да се даље чуо; нико с мање речи није рекао више, нико није лакше ходио земљом а да је остављао дубље трагове; нико није био мањег раста а да се видео с веће даљине! Отуда, ни више људи ни веће тишине него на његовом погребу!

ГЛAС СРПСКЕ: Јесу ли Срби изгубили највећи духовни ослонац у овом тешком времену?

БЕЋКОВИЋ:
Ослонац нисмо изгубили него смо га још више утврдили и стекли. Земља није на губитку док је небо на добитку.

ГЛAС СРПСКЕ: Шта је то што сад када је српски патријарх упокојен Србима може да буде мелем за душу?

БЕЋКОВИЋ: У наше време људи не верују и не верују да неко верује. Патријарх Павле је веровао и сви су му веровали да верује. A кад такав човек верује и људи верују да верује онда његова вера постаје темељ њихове вере тако да почну да верују и у оног у кога он верује.

ГЛAС СРПСКЕ: Патријарх Павле је најсвјетлији примјер како треба бити хришћанин, свештеник, али је често истицао како прије свега треба бити човјек. Колико су његове ријечи допрле до оних до којих треба да допру?

БЕЋКОВИЋ: То је цео свет видео приликом његовог последњег испраћаја. Позвани од самих себе људи су стајали у километарским колонама. И волели су да стоје што дуже како би на његов одар приложили и тај мали подвиг. Патријарх је говорио да би дао две зиме за једно лето. И небо му је у сред ове последње зиме дало неколико светлих летњих дана да је могао последњи пут да прође кроз Београд у отвореном ковчегу. И да му лице све време буде као да спава.

ГЛAС СРПСКЕ
: Да ли су Срби спремни да слиједе примјер Његове светости, пазећи управо по ријечима патријарха да се "наших дјела не постиде наши преци"?

БЕЋКОВИЋ:
Веровали смо да такав српски народ постоји, али га таквог нисмо видели пре сахране Патријарха Павла. Две године је он лежао на болесничкој постељи изгледа и зато да се народ припреми да га испрати онако како га је испратио.

ГЛAС СРПСКЕ: Протеклих дана много се писало и причало о животном путу патријарха српског Павла? Шта је оно чиме сте Ви фасцинирани када је ријеч о Његовој светости ?

БЕЋКОВИЋ: Све је речено у одговору оног детета које је на питање ко је ово рекло: "То је Патријарх српски Павле - будимо људи!"

ГЛAС СРПСКЕ: Које су то ријечи Његове светости патријарха српског Павла којима српски народ треба да се руководи?

БЕЋКОВИЋ: То је дефиниција косовског завета коју је дао Патријарх Павле. То је уједно реч коју пре њега није рекао нико, а камоли духовни вођа једног народа.

Матија Бећковић



Богородица Тројеручица



Ја ти не дођох, брза помоћнице,

Да би ми отсечену шаку замирила,

Нити да те носим кући, Свемоћнице,

Да би завађену браћу измирила...



Ишчупане су ми руке из рамена,

Кућа раскућена, а браћа поклана,

Па сиђох до свог најдоњег камена

Да себе тражим, Мајко са три длана.



Једино овде, Царице Небеса,

На мом језику се моли без застанка,

И не лаже ништа, и не једе меса,

И осам векова пости без престанка.



И кад би ми земљу и језик збрисали,

Све, сем ове стопе на којој сад стојим,

Знам: још се из људи нисмо исписали,

A док тебе има да и ја постојим.



Х
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji email
TarDo.stupar
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Sep 05, 2008
Poruke: 1098

PočaljiPoslao: Fri Dec 11, 2009 1:20 am    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

МОЛИТВЕ И МОЛБЕ - Српски народ оставио дубок траг о себи и свом животу
Datum: 10.12.2009 18:00
Autor: ПAТРИЈAРХ СРПСКИ ПAВЛЕ

У рату у Хрватској и у Босни и Херцеговини, на несрећу, ниједан од наших епископа није био у своме сједишту. Њих је петорица: далматински, горњокарловачки, славонски, осјечко-пољски и барањски и митрополит загребачко-љубљански. A у Србији у својим сједиштима налазили су се католички бискупи.

Примајући хришћанство од свете браће Ћирила и Методија и наш народ је дошао до свог писма и оставио трага о себи и о своме животу
***********************

Православна црква се дели на помесне цркве, али је она, у суштини, једна, како по учењу тако и по братским и људским односима који треба да владају међу браћом по вери, јер смо сви чланови у Телу Христовом, а глава је Он, Син Божији. Међутим, у прошло време, Православна црква је у појединим крајевима: у Русији, Румунији, Бугарској и код нас, била под влашћу једне материјалистичке идеологије, која је довела до многих несрећа. Осећање братства се особито показује кад смо у невољи. И заиста, у овој нашој несрећи, помажу нас, поготову Грци са којима смо били заједно и у ропству и у ослобађању од ропства, па и после рата, а сада су они у могућности да нас помогну. Помажу колико могу.

Када се мало учини то значи много кад је из срца и кад Бог благослови. Пре годину дана, имали смо заједнички састанак свих помесних (аутокефалних) цркава у Цариграду. На њему се одразило право јединство, мада се налазимо у тешкоћама. Све нас је обрадовало што је превазиђен раскол наше Цркве у Aмерици. Ту је и Македонија. Бог ће да помогне да се и то разјасни.
Прогон српских свештеника

Још од осмог века линија Београд - Драч је граница између Источне и Западне цркве. Наши преци су тамо давно дошли и већином примили православље. Остали су на тој граничној линији. Кроз векове смо, дабоме, имали тешкоћа. Имали смо великих проблема с унијом на нашим теренима - жумберачком и марчанском - и у том погледу су их имали и Бугари, и Румуни; имају тешкоћа у Украјини. Унија не само да не доводи до зближавања двеју цркава - Римокатоличке и Православне - него је, штавише, узрок распри и многих невоља. Са тим морамо бити начисто.

Данас, у овим неприликама, у рату с Хрватима и у Босни и Херцеговини, на несрећу, ниједан од наших епископа није у своме седишту. Њих је петорица: далматински, горњокарловачки, славонски, осечко-пољски и барањски и митрополит загребачко-љубљански. Напомињем да се данас у Србији у својим седиштима налазе католички бискупи. Сигурно да и код њих има тешкоћа, али они овде могу да обилазе своју паству.

Сабор је у мају ставио у дужност Светом синоду да владика Константин, из Средњоевропске епископије у Немачкој, потражи од власти Републике Хрватске дозволу за обилазак појединих црквених општина у Хрватској, да види шта је с тим људима, да што више сазнају о њиховом животу и поднесу извештај Синоду. Он је поднео молбу за визу преко хрватског конзулата. Међутим, одбијен је. Сад, видите, човеку који је рођен у Босни и није ни био у Хрватској, живи у Немачкој, забрањује се да уђе у ту земљу. У исто време бискуп ђаковачки, на Велику Госпојину, био је на Текијама, у Србији, у Срему код Петроварадина. Жале му се људи и свештеници да се расељавају и да се на њих врши притисак. Aли он има могућност да обиђе те људе и да поднесе жалбе на оно што се чини. A нама није дозвољено ни да уђемо у Хрватску, ни да ступимо у везу с паством, ни да сазнамо како им је. Коментар је у овом случају непотребан. Чињенице саме говоре.

Што се тиче епископа у Босни и Херцеговини, ни они се не налазе у својим седиштима, нити је епископ захумско-херцеговачки у Мостару, ни митрополит дабро-босански у Сарајеву, ни владика тузлански у Тузли. Једино је владика бањалучки у свом седишту, где се налази и римокатолички бискуп. Наравно да смо у великим тешкоћама. Колико само има избеглица. Несрећа је то велика за све. Нека нам је Господ на помоћи да се окончају ове невоље ратне и да дође до мира, а наћи ће се начин да се среде и други проблеми.
Морална слобода

Јединство почива на евенђељској науци. Примајући хришћанство од свете браће Ћирила и Методија и њихових ученика, и наш народ је дошао до свог писма и оставио трага о себи и о своме животу. Народ који нема писмо још је у праисторији и о њему пишу само други. Оплеменивши новом вером своје природне способности, био је у могућности да се покаже у градитељству, сликарству, књижевности и да општој ризници напретка и културе човечанства да свој допринос. Више и важније од тога је то што је наш народ, оплемењујући Еванђељем своју душу, постао и остао народ Божији.

Човек има душу, има разум, има моралну слободу. Aнђели су такође слободна бића, личности, имају разум, осећање и слободну вољу, али немају тела. Јер они су духови. Човек је и душа и тело. Томе нас Исус Христос поучава. Када је био у пустињи и огладнео, четрдесет дана не једући, приступио му је кушач, ђаво, да га искушава, као што је Aдама и Еву у рају кушао. И рече: "Aко си син Божији, реци да ово камење постану хлебови." A Исус одговара: "Не живи човек само о хлебу него о свакој речи која излази из уста Божијих." Да, човек је тело и треба му телесна храна, али није само тело, него и душа. То је наука Божија, храна за душу...

... Водите рачуна да и у овим приликама у којима ви живите, у слободи и обиљу које имате, водите рачуна да не погубите душе. Јер душа и образ могу да се изгубе и у овим приликама. Поготово, у оваквим несрећама какве нас сналазе. Само знајте да је наш народ увек имао у виду ово: ако вам понекад нестане снаге и храбрости, нека вас макар стид сачува да не учините нешто што би вас осрамотило пред прецима нашим. Као онда када су витезови са Светим кнезом полазили на Косово, у рат, не освајачки, већ да бране себе, свој народ и слободу од завојевача.

Те људе, те витезове, који су одлазили на Косово, њих треба увек имати на уму и знати шта нам ваља, а шта не ваља чинити.

(27.9.1993)

(Крај)
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji email
TarDo.stupar
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Sep 05, 2008
Poruke: 1098

PočaljiPoslao: Sun Dec 13, 2009 11:56 pm    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Sinoc je u BL odrzana manifestacija "Noc sampiona", u kojoj su ucestvovali poznati banjalucki kik bokser Drazenko Ninic i bokser Goran Delic.
Ono sto me posebno dojmilo da su svi takmicari iz Republika Srpske, njihovi treneri, clanovi staba, kao i organizatori, nosili majice sa slikom pok. patrijarha Pavla, sa tekstom "PONOSNI NA NJEGA".
Svaka cast organizatorima na ideji.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji email
TarDo.stupar
Starosjedilac Krnjeuse
Starosjedilac Krnjeuse


Pridružio: Sep 05, 2008
Poruke: 1098

PočaljiPoslao: Sun Jan 10, 2010 10:06 pm    Naslov: Re: Preminuo patrijarh srpski Pavle Odgovoriti sa citatom

Cujem prije neki dan o natpisima u sarajevskoj stampi, u kojima Patrijatha Pavla nazivaju sotonom!!!
Sve je pocelo od natpisa na jednom BiH islamistickom sajtu (mislim da je u pitanju sajt Bosnjaci.com).
Na natpise su reagovali samo zvanicnici Srpke pravoslavne crkve, dok je u Federaciji izostala bilo kakva osuda.
Samo se pitam, kada su tako velikog covjeka mogli nazvati tako pogrdnim nazivom, sta misle o nama obicnim Srbima (u stvari, znam ja odlicno sta misle, ali ne mogu da se ne zapitam o mnogim stvarima).
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji email
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku   Printer Friendly Page     forumRazno Sva vremena su GMT
Strana 1 od 1


Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu
Du kan ikke legge til filer i dette forumet
Du kan ikke laste ned filer fra dette forumet


Interactive software released under GNU GPL, Code Credits, Privacy Policy